Professional Stock Invest

Više od 10. godina vama na usluzi.

ŠTA JE BERZA

U literaturi i praksi nailazi se na veliki broj različitih definicija, mišljenja i stavova po pitanju „šta je to berza“. Berza, najprostijim rečnikom, predstavlja mesto gde se sastaju ponuda i tražnja za tačno određenom robom, u tačno određeno vreme, na tačno određenom mestu. Moglo bi se reći da, kada je berza u pitanju, postoji mnogo toga „tačnog“, što je istina jer to predstavlja njenu glavnu osobinu koja je razlikuje od svih drugih neformalnih, susretanja ponude i tražnje U počecima berzanskog poslovanja ona se nalazila na mestima gde su se skupljali trgovci i poslovni ljudi jednoga grada i regiona. Počeci organizovane trgovine koja je ličila na berzansku, vezani su za Flandriju i grad Briž, gde su se ljudi još u XVI veku, okupljali u kući trgovca Van der Bursa radi trgovanja lukovicama lala i predpostavlja se da je po njegovom prezimenu svaka slična institucija i dobila ime.

Berza danas predstavlja mesto gde se susreću ponuda i tražnja za tačno definisanim predmetima trgovine, pri čemu taj predmet trgovine mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Procesom standardizacije postiže se da predmet trgovine po svojim osobinama bude poptuno identičan u malim i u velikim količinama. To je lako učiniti sa robama niskog stepena obrade, dok je sa finalnim proizvodima, zbog raznolikosti, to veoma teško. Standardizacija i tipizacija su neophodni jer se na berzi trguje na reč, odnosno na poverenje. Razvitkom trgovine ovo “poverenje” se institucionalizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po kojima se trguje.

Mesto susretanja ponude i tražnje se u mnogome promenilo tokom vremena i kretalo se od trgova gradova, preko gostionica i specijalizovanih zgrada, pa sve do globalnog tržišta, međusobno povezanog putem savremenih tehnologija. Sve to danas omogućava da se trgovanje obavlja 24 časa dnevno, jer kada se jedna berza zatvori, na drugom kraju sveta, druga berza tek počinje sa radom.

S obzirom na to koji je predmet trgovanja na berzi one se dele na berze HoV i robne berze. Ako pričamo o počecima berzanske trgovine HoV, lako se može zamisliti da je prva transkacija, koja bi se mogla nazvati berzanskom, bila transakcija vezana za hartiju – najverovatnije neku vrstu pismene obaveze o budućoj naplati, koja je promenila vlasnika pre roka dospeća. Za razliku od berzi HoV, pretečom robnih berzi mogu se smatrati veliki sajmovi i vašari, na kojima se, između ostalih stvari, prodavala i roba. Ključna razlika između sajmova i berzi leži u tome što se na njima trgovalo na osnovu uzorka, odnosno robe na licu mesta,dok se na berzi trguje na reč.

Na kraju dolazimo do odgovora na pitanje šta je berza. Iz svega navedenog možemo zaključiti da berza predstavlja organizovano mesto, gde u tačno određenom vremenu, dolazi do susretanja ponude i tražnje standardizovanog berzanskog materijala, po tačno određenim pravilima od strane tačno određenih lica. Na pitanje koji su osnovni postulati berze može se reći da su to poverenje i sigurnost koji i proizilaze iz same njene definicije. Kad berza ne bi bila toliko precizna ne bi bilo ni njenih osnovnih postulata, a ni nje same.

POČECI, NASTANAK I RAZVOJ BERZE

Razvoj berzi i trgovanja na njima posledica je razvoja konkretnog tržišta. Berza je nastala spontano, iz samog tržišta, odnosno iz njegovih potreba. Iz tog se razloga nastanak, širenje i razvoj berzi i poslovanja na njima poklapa sa širenjem i osvajanjem novih tržišta, kako prostorno, tako i tehnološki.

Koreni prve trgovine iz koje je berza dobila ime, vezuju se za Flandriju, grad Briž i XVI vek. Međutim, današnje velike berze nastale su nešto kasnije. Počeci Njujorške berze vezuju se za 1792. godinu, kada se 24 brokera okupilo i potpisalo Batonvudski sporazum, koji predstavlja osnivački akt najveće svetske berze. Nekoliko godina kasnije, tačnije 1801, osnovana je još jedna velika berza – Londonska. Pored ovog formiranja berzi u institucionalnom smislu, paralelno su tekli tokovi kreiranja predmeta trgovanja. Tako su prve emisije „akcija“ nastale polovinom XVI veka, kada su se prikupljala sredstva za trgovačke ekspedicije. Firme su umesto uzimanja kredita, emitovale potvrde (preteče akcija) i tako prikupljale novac za sprovođenje skupih putovanja. Time su kupci „potvrda“ postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja, a sa njom i svih rizika i benefita koje putovanje i trgovina donosi. Vlasnicima „akcija“ je ostalo da se nadaju očekujući dobar poslovni rezultat i tako ostvaren lični dobitak.
Razlozi nastanka institucije berze najbolje se mogu sagledati ako se isprati razvoj elemenata berzanskog poslovanja. Jedan od osnovnih jeste prikupljanje manjih suma kapitala koje su se nalazile u više ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi finansiranja skupih projekata. Drugi bitan element jeste premošćavanje vremenskog perioda od ulaganja do profitiranja, što se često u literaturi označava kao kapitalizacija očekivanja. Odnosno, mogućnost prodaje Hov pre nego ona dospe na realizaciju.
Terminske transakcije su zabeležene još na glinenim pločicama, odnosno obaveza jedne strane da svoje dugovanje namiri određenom robom u nekom budućem periodu. U trenutku kada je poverilac – posednik dokumenta o budućoj isporuci robe, preprodao taj dokument da bi zaradio na razlici u ceni, dobili smo i prvi posao koji bi se mogao nazvati berzanskom špekulacijom.
Kao ni elementi berzanskog poslovanja, tako ni sama pravila ponašanja u trgovini, kao krucijalan uslov berze, nisu morala čekati flamanske trgovce da bi bila izmišljena. U vidu običajnog prava postojala su otkada i sama trgovina, ali su se prvi pisani dokazi pojavili u starom Rimu. Ustaljena praksa sastajanja na jednom mestu dozvolila je i da se formiraju prva pravila trgovanja, ali i prvi standardi robe. Pravila koja su nastala iz običajnog trgovinskog prava, naslonjena i na pravila kojih su se pridržavali antički trgovci, a pre svega rimski, unose u organizovano trgovanje dva principa, koja su i danas nerazdvojna od razvoja institucije berze – poverenje i sigurnost. Ova dva principa postaju neophodni uslovi berzanskog načina trgovanja, nešto bez čega je ono nezamislivo.

Dok su se svi elementi berzanskog poslovanja sklopili u jednu celinu i formirali berzu koju mi poznajemo, prošlo je dosta vremena, a priča o berzi, kao načinu organizovanja i unošenja reda i pravila u trgovanje, mnogo je starija.
Pojavom industrijske revolucije berza dobija sadašnje konture: zgradu, pravila poslovanja, organe upravljanja, arbitražu itd. Država se (1929-1933) umešala u ono što je do tada bilo autonomno berzansko pravo nastojeći da poveća sigurnost poslovanja a da pri tom ne ugrozi osetljivi berzanski mehanizam. Sedamdesetih godina XX veka dolazi do snažnog razvoja berzi finansijskih derivata (fjučersa i opcija). Naglom kompjuterizacijom berzanskog poslovanja, „mesto“ kao sastavni deo definicije berze gubi na značaju. Sada se može trgovati sa bilo kog mesta elektronskim putem gotovo kontinualno u vremenu .I pored ovih promena berza je zadržala svoje osnovne funkcije.

ISTORIJA BEOGRADSKE BERZE

Prve ideje o osnivanju berze u Srbiji javile su se tokom tridesetih godina XIX veka. Osnivanje berze u ondašnjoj Srbiji imalo je pre svega ekonomski, ali i nacionalni značaj. To je bilo vreme buđenja nacionalne svesti i stvaranja institucija koje su potvrđivale dobijeni status potpune samostalnosti i državnosti Srbije. Realizacija ideje malo je potrajala, pa je Narodna skupština tek 3. novembra 1886. godine usvojila Zakon o javnim berzama. Tek posle osam godina od usvajanja Zakona, Beogradska berza je počela sa radom. Beogradska berza je pokušala da najpre razvije svoju aktivnost kao produktna berza da bi se cene poljoprivrednjih proizvoda formirale na domaćem tržistu. Pošto je berzansko trgovanje postajalo sve uspešnije i obimnije, izvršeno je razdvajanje poslova: odeljenje za robu je ostalo u kafani «Bosna» na obali Save, kao Produktna berza, dok je odeljenje za valute i efekte (Valutna berza) prešlo u prostorije hotela «Srpska Kruna», u Knez Mihailovoj ulici. Tu je Berza radila sve do početka Prvog svetskog rata, do 1914. godine.
Stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pripajanjem teritorija koje su bile u sastavu Austro-Ugarske javile su se potrebe da se obnovi rad Beogradske berze i osnuju i druge berze na teritoriji nove države. Velike razlike u strukturi privrede i nivou razvijenosti pojedinih delova zemlje uslovile su neujednačenost u obavljanju trgovanja pojedinih berzi koje su nastale u ovom razdoblju. Ali je promet na Beogradskoj berzi bio u to vreme veći nego zajedno na svim drugim berzama u tadašnjoj državi. Tadašnja Beogradska berza postigla je veliki ugled i svrstrala se među vodeće evropske berze tog doba. Ovakvi rezultati su zahtevali stalno usavršavanje organizacije i poslovanja. Od 1921. Upravni odbor Berze je počeo da se bavi pitanjem izgradnje odgovarajućeg zdanja Beogradske berze. Konačno, tokom 1934. Beogradska berza je dobila sopstvenu zgradu, na Kraljevom trgu br. 13, zgradu u kojoj se danas nalazi Etnografski muzej. Odmah po izbijanju II svetskog rata u našoj zemlji, aprilu 1941, Beogradska berza obustavlja rad, a definitivno je ugašena 1953. odlukom Vlade Srbije.
Jugoslavija je posle Drugog svetskog rata transformisana u federativnu državu sa socijalističkim društvenim i privrednim sistemom. Finansijsko tržište kapitalističkog tipa proglašeno je nepoželjnom tvorevinom, a posebno sekundatno tržište hartija od vrednosti, koje se u potpunosti pojednostavljuje. Zadatak banaka i drugih finansijskih institucija bio je da samo distribuiraju fianansijske izvore i usmeravaju ostvarenu akumulaciju u skladu sa državnim planovima društvenog i privrednog razvoja. Krajem osamdesetih godina prethodnog veka započeta je korenita društvena i privredna reforma. Ubrzani razvoj finansijskih tržišta omogućen je usvajanjem velikog broja sistemskih zakona u ovoj oblasti. Na inicijativu Narodne banke Jugoslavije i Udruženja banaka Jugoslavije, u septembru 1989. godine, obrazovan je Odbor za pripremu osnivanja Tržišta novca i kratkoročnih hartija od vrednosti u Beogradu. Što se tiče tržišta kapitala, odnosno berzi dugoročnih hartija od vrednosti, u oktobru 1989, godine su održani Osnivački odbori u Beogradu i Ljubljani. Zatim je 27. decembra 1989. godine održana Osnivačka skupština Jugoslovenskog tržišta kapitla u Beogradu, koje je u maju 1992. godine promenilo ime i dobilo naziv – Beogradska berza.
Beogradska berza je osnovana kao akcionarsko društvo, pri čemu su se kao osnivači našle banke, Poštanska štedionica, osiguravajuća društva, Savezna država i Republika Srbija. Od kada je Beogradska berza obnovila svoj rad, na njoj se trgovalo uglavnom kratkoročnim hartijama od vrednosti, tačnije kratkoročnim pozajmicama novca, kratkoročnim dužničkim instrumentima preduzeća i, povremeno, državnim obveznicama nevelikih vrednosti. Sekundarne trgovine akcijama gotovo da i nije bilo, pa je tek u aprilu 2000. god. održano prvo trgovanje akcijama iz svojinske transformacije. Pravo berzansko trgovanje započinje tek 2001. godine kada počinje trgovanje akcijama izprocesa privatizacije

BEOGRADSKA BERZA DANAS

Beogradska berza je osnovana kao akcionarsko društvo, pri čemu se najveći deo ostvarene dobiti reinvestira u razvoj kako same berze, tako i u obuku kadrova i unapređenje ukupne tehnologije trgovanja na finansijskom tržištu. Beogradska berza je registrovana za obavljanje trgovine žiralnim novcem, menicom, čekom, devizama, kratkoročnim HoV, zlatom i drugim plemenitim metalima, HoV koje glase na stranu valutu, kapitalom, akcijama i drugim dugoročnim HoV i finansijskim derivatima. Većinom ovih predmeta trgovanja do sada se nije trgovalo, pri čemu se u zadnjih nekoliko godina trguje isključivo akcijama i državnim obveznicama.
Danas na Beogradskoj berzi uveliko dominira trgovanje akcijama preduzeća iz procesa privatizacije i obim prometa svake godine beleži veliki procenat rasta. Uprkos lošem drugom polugodištu 2007. godine i negativnom trendu koji na Beogradskoj berzi traje još od leta, obim prometa uvećan je za 65% u odnosu na 2006. godinu.
Sve do 2004. godine članovi berze su dolazili u zgradu Berze, u ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu, registrovali se i izdavali naloge za trgovanje. U martu te godine uvodi se sistem za daljinsko trgovanje, koje omogućava brokersko dilerskim društvima da iz svojih kancelarija, putem internet veze, unose svoje naloge i obavljaju berzansko trgovanje. Ovim potezom intezivira se promet na tržištu, a kao direktna posledica jeste i uvođenje prvog indeksa BELEXfm, koji prati akcije kojima se trguje na slobodnom berzanskom tržištu. Godinu dana kasnije objavljen je i indeks BELEX15 za akcije preduzeća koje se nalaze na metodu kontinuiranog trgovanja.
Naime, Beogradska berza ima nekoliko segmenata i podela tržišta. Postoje dva aspekta po kom se vrši segmentiranje, pa je tako prva podela prema načinu trgovanja. Prvi segment po ovom kriterijumu jeste segment tržišta na kom se trguje metodom preovlađujuće cene. Na njemu se nalaze akcije preko 1700 srpskih preduzeća, međutim po obimu prometa većina njih je zanemarljiva. Drugi segment tržišta odnosi se na kontinuirano trgovanje, na kom se nalazi 43 najkvalitetnija preduzeća čijim se akcijama trguje na Beogradskoj berzi.
Kontinuirano trgovanje predstavlja cilj svake berze i opšte je prihvaćen metod trgovanja
svim hartijama od vrednosti. Ovim se akcijama može trgovati tokom celog radnog vremena berze i to po više ostvarenih cena. Pored ove podele na kontinuirano i MPC tržište, gde je za kriterijum uzet način trgovanja datom hartijom, postoji i druga podela tržišta, prema kvalitetu kotiranog preduzeća. Tako su načinjena tri segmenta – A listing, B listing i vanberzansko tržište. Za sada su kriterijume kotiranja na A listingu ispunila tek tri srpska preduzeća, dok se ni jedno ne nalazi na B listingu. Sva ostala preduzeća koja se kotiraju na Beogradskoj berzi i čijim se akcijama trguje, nalaze se na tzv. vanberzanskom tržištu. Tek kada preduzeće ispuni stroge uslove propisane od strane Berze, ono se može naći na nekom od ova dva listinga. Trgovanje obveznicama Republike Srbije, koje je država emitovala na ime izmirenja obaveza po osnovu stare devizne štednje, otpočelo je u septembru 2002. godine. Njima se i dalje trguje, u okviru A listinga, a poslednja godina u kojoj ove obveznice dospevaju jeste 2016. godina.
U tek započetoj godini, Beogradsku berzu očekuje niz događaja koji će je značajno unaprediti i ojačati. Očekuje se uvođenje novog sistema trgovanja, uz primenu međunarodnog FIX protokola, koji će omogućiti standardizovanu i automatsku elektronsku komunicikaciju informacionih sistema. Stupio je na snagu Zakon o besplatnoj podeli akcija, prema kojem će se na Beogradskoj berzi kotirati akcije najvećih srpskih javnih preduzeća, što će u mnogome produbiti tržište i omogućiti investitorima ulaganja u visokokvalitetne akcije. Takođe je najavljena i inicijalna javna ponuda (IPO) akcija Telekoma Srbija, gde će se prvi put javnosti ponuditi akcije ove kompanije, koje će kasnije biti predmet sekundarnog trgovanja na Beogradskoj berzi. Po svemu sudeći, 2008. godina predstavljaće veoma značajnu prekretnicu u razvoju Beogradske berze, a koliko će razvoj biti intezivan zavisi i od brojnih drugih faktora.
I pored ovih pozitvinih tendencija, ostaju brojni probelmi koji su rezultat neodgovornosti i nezainteresovanosti menadžmenta kotiranih kompanija da redovono javnosti dostavljaju izveštaje, rezultate, planove poslovanja i slične odluke. Bez osnovne transparentnosti i otvorenog poslovanja, nema ni fundamentalnih principa berzanskog poslovanja – poverenja i sigurnosti.

NAČIN FUNKCIONISANjA, UČESNICI I ODNOSI NA BERZI

Beograska berza je organizovana kao zatvoreno akcionarsko društvo, pri čemu su vlasnici brojne domaće banke, velika srpska preduzeća, nekoliko brokersko dilerskih društava, kao i Republika Srbija. Akcionari Berze mogu akcije Berze prodavati slobodno samo Berzi, a o ponudi za njihovu prodaju, odnosno sticanju sopstvenih akcija odlučuje Skupština Berze. U sekundarnom prometu akcija Berze, akcionari ih mogu sticati uz poštovanje prava preče kupovine Berze.

Na Berzi mogu da trguju samo njeni članovi, odnosno brokersko dilerska društva i banke, koja ispune odgovarajuće uslove, kao i uplate iznos godišnje članarine Berzi. Trenutno je na Beogradskoj berzi registrovano i primljeno u članstvo 88 brokersko dilerskih društava i ovlašćenih banaka i taj broj nije stalan. Sve firme koje žele ovo članstvo moraju da imaju sedište u Srbiji i da dokažu da lica koja zapošljavaju za obavljanje samog procesa trgovanja mogu da rade na poslovima sa HoV, odnosno da imaju odgovarajuću licencu brokera izdatu od strane Komisije za HoV.

Na strani ponude i tražnje nalaze se gotovo istoventni subjekti – stanovništvo, preduzeća, finansijske institucije, institucionalni investitori i država. Svaki od ovih subjekata može se nalaziti i na strani ponude i na strani tražnje, često istovremeno. Međutim, svi ovi subjekti ne mogu samostalno izlaziti na Berzu i davati naloge, već to moraju činiti preko nekog od ovlašćenih članova Berze – brokera. Od 2004. godine ovaj proces je znatno olakšan, jer sada brokeri ne moraju da dolaze u samu zgradu Beogradske berze, već naloge mogu da daju iz svojih kancelarija, putem BELEX aplikacije za trgovanje. Da bi neko započeo trgovanje na Beogradskoj berzi, potrebno je da u banci otvori namenski račun za trgovanje HoV. Potom klijent potpisuje ugovor sa brokerskom kućom o vođenju vlasničkog računa HoV, kao i ugovor o posredovanju u kupoprodaji. Na osnovu toga brokerska kuća klijentu otvara račun u Centralnom registru, na kom će se naći akcije koje klijent već poseduje ili će ih kasnije kupiti. Posle ovih koraka, klijentu ostaje samo da izda nalog svom brokeru o kupovini ili prodaji određene akcije.

Trgovanje nekom akcijom na Beogradskoj berzi ne može se zakazati sve dok Berza ne dobije svu potrebnu dokumentaciju firme. Osnovni dokument, na osnovu kog se vrši prijem na vanberzansko tržište predstavlja prospekt, ali potrebni su još i zahtev za uključivanje na tržište, kao i neki drugi dokumenti. Prospekt sadrži osnovne podatke o poslovanju preduzeća i mora biti overen od strane uprave, jer odgovornost za istinitost podataka snosi samo preduzeće. Dešavalo se da uprava preduzeća, iz straha od preuzimanja ili nečeg drugog, jednostavno ne želi da dostavi prospekt Berzi. Tada postoji mogućnost da minimum 10% akcionara preduzeća dostavi zahtev za uključivanje akcija na vanberzansko tržište bez prospekta i tada se trgovanje može zakazati, uz napomenu da je u pitanju trgovanje bez prospekta. Za uključivanje akcija na neki od listinga Berze, potrebno je da preduzeće ispuni i dodatne uslove predviđene regulativom Berze, kao što su veličina preduzeća, likvidnost akcija, broj akcionara…i ove karakteristike se, razumljivo, razlikuju za A listing i B listing.

Sve podatke o trgovanju akcijama Beogradska berza publikuje kroz berzanske izveštaje, koji se zatim objavljuju na web-prezentaciji, ali i u dnevnim novinama, radio i TV stanicama, specijalizovanim ekonomskim časopisima ili putem agencija za distribuciju podataka. Na investitoru je da ove podatke prati, predviđa buduća kretanja i da donosi ispravne odluke o kupovini i prodaji.

bit