Professional Stock Invest

Više od 10. godina vama na usluzi.

SAD

Sjedinjene Američke Države imaju veoma razgranat sistem berzi. Najveće berze smeštene su u Njujorku i Čikagu. Pored ovih centralnih, postoje i regionalne i lokalne berze u SAD. Glavna nacionalna berza je Njujorška berza – NYSE ili tzv. „Big Board“. Hartije od vrednosti su postojale u prometu na Wall Street-u i pre zvaničnog osnivanja Njujorške berze. Plaćalo se srebrnim polugama deljenim na do 1/8, a od 2001. godine cene akcija se izražavaju isključivo u decimalama USD. Proleće 1792. se uzima kao zvanični početak rada Njujorške berze ugovor o isključivoj međusobnoj trgovini uz fiksne provizije. Glavni deo ove berze sačinjava „parket“ na kome se ovija promet. Parket se sastoji od soba za trgovanje. Najveći deo parketa zove se glavna soba i određen je za trgovinu najaktivnijim akcijama. Postoji i manji deo parketa na kome se trguje obveznicama i neaktivnijim akcijama. Kapitalizacija NYSE je oko 27,1 triliona $ što predstavlja 78% američke i 66% svetske kapitalizacije. Indeks koji uključuje 200 svetskih lidera iz 19 zemalja iznosi oko 10 triliona $ tržišne kapitalizacije što predstavlja 37% ukupne svetske tržišne kapitalizacije.
Samo članovi berze mogu učestvovati na parketu u trgovini sa kotiranim hartijama od vrednosti. Njujorška berza ima 1366 članova i njihov broj se nije menjao od 1953. Članstvo ne berzi se kolokvijalno naziva „sedište“. Godišnje se u proseku obavi preko stotinu transfera sedišta tj. članstva na berzi. Tokom godina, cena sedišta se kretala od 17.000 dolara do preko milion američkih dolara. Zadnjih godina je proširena mogućnost pristupa parketu elektronskim putem.
NYSE ima najstrože uslove listinga u odnosu na sve druge berze u SAD. Na ovoj berzi se kotiraju efekti najvećih uspešnih preduzeća sa drugom poslovnom tradicijom i koje moraju da zadovolje određene uslove broja akcionara, broja emitovanih akcija, bruto profita itd. Da bi kompanija zadržala svoj listing na berzi mora da kvartalno objavljuje svoj izveštaj o ostvarenom prometu, godišnje da objavljuje svoj finansijski izveštaj, i dr.
Druga po veličini je Čikaška berza – CBOT koja je osnovana 1848. godine i danas je to najstarija berza derivatnih hartija od vrednosti. Ima preko 3600 članova od kojih 1400 predstavljaju tzv „pune članove“ koji mogu trgovati svim vrstama ugovora. Ovo tržište omogućava promet fjučers i opcionih ugovora za njegove članove i njihove klijente. Cene se formiraju kroz proces aukcionog izvikivanja na parketu i uz pomoć elektronskih trgovačkih sistema. U svojoj dugoj istoriji Čikaška berza je u prvo vreme služila kao berza fjučersa isključivo na poljoprivredne proizvode, a od 1975. dolazi do uvođenja fjučersa na finansijske instrumente, a od 1982. u prometu su i opcije na fjučerse. Ukupan obim u 2006. godini je preko 805 miliona ugovora, najveći zabeleženi obim u svojoj istoriji.

Velika Britanija

Londonska berza je naziv za glavnu finansijsku berzu u Velikoj Britaniji. Zvanično je osnovana 1802. godine iako je neformalizovanoj formi trgovina hartijama od vrednosti u Londonu počela još u 17. veku po kafanama i krčmama. Godine 1973. regionalne berze u Velikoj Britaniji ujedinile su se sa Londonskom berzom u Berzu Velike Britanije i Irske. Posle temeljne reorganizacije finansijskog sistema 1986. godine, tzv. „Big Bang“, ova organizacija je prerasla u Međunarodnu berzu Ujedinjenog Kraljevstva i Republike Irske iako je i dalje ostala poznata kao Londonska berza. Godine 1986. na berzu je uveden SEAQ kompjuterski sistem koji je znatno smanjio obim poslovanja na parketu. 2007. godineThe London Stock Exchange se udružila sa Italijanskom berzom formirajući na taj način vodeće kapitalno tržište. U junu 2007. Godine je uveden TradElect, novi sistem trgovanja koji pruža mogućnost povećanja i usavršavanja nivoa usluga. Kapacitet i brzina trgovanja su se povećali sa preko 600.000 transakcija dnevno i svaka transakcija se izvršava za 6 milisekundi!
Berza omogućava svim kompanijama, od giganata do manjih preduzetnika širom sveta, da povećaju svoj kapital koji im je potreban, na četiri osnovna tržišta. To su glavno tržište (Main Market) na kome se kotiraju nacenjenije i najprestižnije svetske kompanije. Na njemu je listirano oko 1800 kompanija sa tržišnom kapitalizacijom od skoro 4.000 milijardi funti. Zatim postoji AIM (Alternativno investiciono tržište) koje je kreirano kao tržište za mlade kompanije u razvoju. U 2004. godini ono je obuhvatalo 65 procenata svih IPO u Zapadnoj Evropi. Trenutno se listira oko 1800 emitenata sa tržišnom kapitalizacijom od oko 37 milijardi funti. Za razliku od glavnog tržišta, nije potrebno imati minimalnu kapitalizaciju, mnimalni broj akcija u javnom opticaju, dokumentovan prethodni tok sekundarnog trgovanja akcijama niti posebnu dozvolu akcionara. Dovoljno je imati nominovanog savetnika, angažovanog brokera, statutarnu slobodu raspolaganja akcijama, prijavna dokumenta i plaćenu godišnju proviziju AIMa. Još jedno tržište je Professional Securities Market na kom se listiraju dužničke hartije i depozitne potvrde. Kao četvrto tržište postoji Specialist Fund Market, tržište koje je usmereno na posebne specijalizovane investicione entitete.

ZAPADNA EVROPA

Kontinentalna Evropa uvek se donekle razlikovala od anglosaksonske praske koja se sreće u Velikoj Britaniji i SAD. Najveća berza kontinentalnog dela Evrope danas jeste Frankfurtska berza (Frankfurter Wertpapierbörse). Kao najveća nemačka berza, pošto obuhvata preko 90 procenata trgovanja u Nemačkoj, ona spada i u najveće na svetu. Frankfurt ima viševekovnu trgovačku tradiciju, pa se tako počeci berzanskog trgovanja viđaju već krajem XVI veka, kada je osnovana berza za trgovanje novcem. Počeci berzanskog trgovanja u današnjem smislu vezuju se za početak XIX veka, a vezani su za promet akcija Austrijske nacionalne banke. Sa sadašnjim godišnjim prometom od 5,2 triliona evra, Frankfurtska berza predstavlja treće po veličini svetsko tržište akcijama, a zauzima šesto mesto po vrednosti tržišne kapitalizacije. Tržište se prati kroz brojne indekse, među kojima je najvažniji indeks DAX, koji obuhvata najkvalitetnije akcije sa Frankfurtske berze, u koje spadaju kompanije kao što su Adidas, BMW, Lufthansa, Dojče banka, Simens, Metro i drugi.
Kao posledica harmonizacije finansijskih tržišta Evropske Unije, u septembru 2000. godine osnovan je Euronext. Euronext je pan-evropska berza pošto obuhvata finansijska tržišta Belgije, Francuske, Holandije, Potugala i Velike Britanije. Septembra 2000. došlo je do spajanja Amsterdamske, Briselske i Pariske berze, a u decembru 2000. godine priključena je i Londosnka međunarodna berza fjučersa i opcija (LIFFE). Od 2002. deo Euronexta je i Lisabonska berza. Kada je američki NASDAQ otpočeo korake ka preuzimanju Londonske berze, NYSE grupa, koja, između ostalog, upravlja i Njujorškom berzom, ponudila je 8 milijardi evra za preuzimanje Euronextra, prekoračivši konkurentsku ponudu Dojče berze, koja upravlja Frankfurtskom berzom. Nakon ovog preuzimanja osnovana je kompanija NYSE Euronext sa sedištem u Nju Jorku. Tržište Euronexta ima tri segmenta u zavisnosti od kapitalizacije komapnije koja je listirana. Na Segmentu A listirane su kompanije sa tržišnom kapitalizacijom od preko milijardu evra, dok se na Segmentu B nalaze kompanije čija je kapitalizacija između 150 miliona evra i milijardu dolara. Treći segment, Sement C rezervisan je za kompanije kapitalizacije ispod 150 miliona evra.
Daleko iza navedene dve berze nalaze se ostala evropska finansijska tržišta. Obimom prometa i tržišnom kapitalizacijom u zapadnoevropskih zemljama mogu se istaći još, na primer, berze u Milanu i Madridu. Milanska berza (Borsa Italiana) je vodeća italijanska berza i privatizovana je tek 1997. godine, dok je od prošle godine u vlasništvu Londonske berze. Tržišna kapitalizacija Milanske berze 2007. godine iznosila je oko 1,1 milijardi dolara. Ova berza je osnovana davne 1808. godine i gotovo 200 godina bila je u državnom vlasništvu. Najpoznatiji indeks Milanske berze je S&P/MIB, u čiju korpu spadaju akcije kompanija kao što su Alitalije, Đeneralija, Fijata, Parmalata…
U Španiji postoje četiri regionalne berze, ali je najjača i najrazvijenija berza smeštena u glavnom gradu Madridu. Madridska berza (Bolsa de Madrid) osnovana je 1831. godine, a danas poseduje nekoliko segmenata tržišta. Opšti indeks Madridske berze (IGBM) prati kretanje listiranih kompanija koje su podeljenih u šest industrijskih sektora. Indeks IBEX-35 predstavlja pokazatelj kretanja 35 najlikvidnijih hartija Madridske berze, a postoji i zaseban segment tržišta na kom se kotiraju akcije država Latinske Amerike. U maju 2007. godine ukupna tržišna kapitalizacija ove berze iznosila je oko 1,3 milijardi dolara, što je smešta na treće mesto berzi kontinentalne Evrope.

AZIJA

Pored razvijenih finansijskih tržišta Amerike i zapadne Evrope, ’80-tih godina XX veka, snažan bum doživljavaju azijske berze, bez kojih se globalno finansijsko tržište danas ne može zamisliti.
Najstariji organizator tržišta u Aziji je Bombajska Berza, koja zbog toga je imali posebnu ulogu u formiranju nacionalnog tržišta kapitala. Berza je osnovana 1875 godine, najveća je na svetu kada se govori o broju listiranih akcija (4800 akcija) i nalazi se u Indiji. Oktobra 2007, vrednost tržišne kapitalizacije iznosila je 1.61 trilina US dolara, što je stavlja na prvo mesto u južnoj Aziji i na deseto mesto na svetu. Osnovni Indeks Bombajske Berze je BSE SENSEX (BSE 30) i predstavlja vrednost akcija trideset kompanija koje imaju kapitalizaciju od 1/5 cele berze. Vrlo je cenjen u Indiji i svetu. Na ovoj berzi se trguje i finansijskim derivatima, odnosno fjučesima i opcijama.
Hartije od vrednosti su Japanu pedstavljene 1870 godine, a prva Berza (Tokijska Berza) je osnovana 1878 godine sa prvim trgovanjem 1. juna. Tokijska Berza je funkcionisala sve do 1943. godine kada je zbog rata došlo do udruživanja berzi u jednu „Japanska Berzu Hartija od vrednosti“, a ponovo je oformljena 1949 kada su osnovane berze u Osaki i Nagoji i još pet berzi koje su se kasnije uduržile sa napred navedenim, tako da ih u Japanu danas ima pet. Tokijska Berza, druga je berza po tržišnoj kapitalizaciji na svetu, posle Njujorške berze. Trenutno se na njoj trguje sa 2.271 akcijom domaćih i 31 akcijom stranih kompanija, koje ostvaruju tržišnu kapitalizaciju od 5 triliona dolara. Listiranje akcije na Tokijskoj berzi su podeljene u tri sekcije. Prva Sekcija, u kojoj se nalaze najveće kompanije, Druga Sekcija, koja je rezervisan za akcije srednjih preduzeća i na kraju „Mothers“ sekcija, za kompanije sa visokim rastom. U Prvoj Sekciji se nalazi 1 721 akcija, u drugoj 489 a i „Mothers“ sekciji 156 visoko rastućih kompanija. Osnovni indeks Tokijske berze je Nikkei 225 i on predstavlja vrednost akcija kompanija koje su izabrane od strane najačeg Japanskog poslovnog magazina. Među popularnim indeksima nalaze se i TOPIX i J30, prvi je baziran na vrednosti akcija kompanija iz Prve Sekcija a drugi na velike kompanije u industriji koje takođe biraju jedne Japanske novine.
Londonska i Tokijska Berza rade na razvoju zajedničkih proizvoda za trgovanje i dele tehnologiju, sve to u svetlu rasta konkurncije na internacionalnom nivou. Tokijska Berza takođe traži partnere i na području Azije, tu se pre svega misli na Singapursku Berzu, za koju se smatra da će postati lider u Azijsko-Pacifičkoj regiji. Postoje čak i govorkanja da je plan Tokijske Berze, preuzimanje Singapurske Berze u prvom kvartalu 2008, odnosno preuzimanje većinskog paketa akcija, gde za sada ima 5% udela.
Pošto je Singapur vodeći finansijski centar u Azijsko-Pacifičkoj regiji, Singapurska Berza je postala lider u ovoj regiji. Osnovana je 1999 godine, udruživanjem „Stock Exchange of Singapore“, berze fjučersa i „Singapore Inernational Monetary Exchange“ koja je bila berza akcija. Ima listirano 722 akcije kompanija koje stvaraju tržišnu kapitalizaciju od 773 biliona US dolara. Singapurska Berza je ostvarila najveći profit po kvartaliu u iznosu od 200 miliona US dolara što predstavlja dvostruki rast u odnosu na predhodni kvartal.
Iako je Šangajska Berza prva i najveća berza u Kini, sa tržišnom kapitalizacijom od 2.38 triliona US dolara, stara je samo 18 godina. Postojalo je i stara Šangajska Berza iz 1904 godine, ali je zbog komunističkog režima zatvorena 1949. Berza je organizovana kao neprofitna organizacija i pod direktnim je nadzorom Kineske Komisije za hartije od vrednosti. Postoje dva različita listinga akcija, A i B. Razlika između akcija ova dva listinga je u valuti kojom se trguju. Na A listingu se trguje sa nacionalnom valutom, i predstavlja većinu akcija, a na B listingu sa američkim dolarima.

CENTRALNA I ISTOČNA EVROPA

Daleko iza vodećih berzi zapadne Evrope, nalaze se finansijska tržišta zemalja centralne Evrope i zemalja bivšeg socijalističkog bloka. Vodeća berza ovih regiona sigurno je Bečka berza (Wiener Börse). Ona spada u najstarije svetske berze, pošto je osnovana 1771. godine, za vreme vladavine carice Marije Terezije, u cilju formiranja tržišta za trgovanje državnim obveznicama. Bečka berza obuhvata oko 60% trgovanja akcijama u Austriji, jer se značajnim delom trguje vanberzanski. Dva najvažnija indeksa su WBI, kojeg sačinjavaju samo domicilne akcije, dok ATX indeks obuhvata 20 kompanija, i predstavlja vodeći indeks Bečke berze. U korpu ATX indeksa spadaju najjače austrijske kompanije, kao što su Erste banka, OMV, Rajfajzen banka, Telekom Austrija i drugi. Bečka berza ima partnerski odnos sa Budimpeštanskom berzom, pošto su međusobno povezane, razmenjujući informacije i objedinjavajući pojedine tržišne segmente. Sličnu saradnju Bečka berza ima sa berzama u Bukureštu i Zagrebu.
Od septembra 2005. za drugo po veličini finansijsko tržište centralne i istočne Evrope smatra se Praška berza. Iako je prva Praška berza osnovana 1861. godine, sadašnja je osnovana tek posle pada komunizma u ovoj zemlji, novembra 1992. godine, dok je trgovanje krenulo nekoliko meseci kasnije. Između dva svetska rata Praška berza doživela je pravi bum, pa je, po značaju, prevazišla i Beču berzu, tada neprikosnovenu u regionu. U regionu istočne Evrope, izdvojila se Varšavska berza. Kao i u većini bivših komunističkih zemalja, berza je osnovana u XIX veku, tačnije 1817. godine. Između dva svetska rata snažno se razvija i obuhvata preko 90% poljskog tržišta. Razumljivo, posle II svetskog rata, Varšavska berza biva zatvorena. Nova, postkomunistička, Varšavska berza polinje sa radom aprila 1991. godine, kada je prvog trgovačkog dana bilo listirano tek pet akcija. Krajem 2007. godine, na Varšavskoj berzi lisitrana je 351 kompanija, dok je tržipna kapitalizacija oktobra te godine bila oko 336,4 milijadri dolara, pri čemu se oko 200 milijardi odnosi na poljske kompanije. Promet akcijama tokom 2006. godine iznosio je oko 115 milijardi dolara. Dva glavna indeksa su WIG, koji obuhvata gotovo sve listirane kompanije i WIG20, u čijoj se korpi nalazi 20 najkvalitetnijih poljskih akcija.
Još jedna postkomunistička država uspela je da razvije relativno solidno finansijsko tržište. Vodeću rumunsku berzu predstavlja Bukureštanska berza, sa tržišnom kapitalizacijom od oko 44 milijardi dolara. Od decembra 2005. godine, Bukureštanskoj berzi pripojeno je vanberzansko rumunsko tržište Rasdaq, koje ima kapitalizaciju od oko 12 milijardi dolara. Prva berza osnovana je 1882. godine, i gotovo bez prekida radila je do 1945. godine, kada ju je nova komunistička vlast ukinula. Ponovno otvaranje Bukureštanske berze odigralo se 1995. godine, kada je trgovano sa tek devet akcija. Tokom devedesetih godina, tržište je bilo osetljivo na veće oscilacije, a od 2001. godine berzu zahvata snažan rast i razvoj. Tokom 2002. godine, glavni indeks BET porastao je za preko 100%, pa je Financial Times ovu berzu svrstao kao najbrže rastuće tržište u svetu te godine. Spomenuti indeks BET, predstavlja vodeći indeks Bukureštanske berze i obuhvata 10 najkvalitetnijih hartija. Februara ove godine listirana je prva strana kompanija – austrijska Erste banka.

bit