Professional Stock Invest
Više od 10. godina vama na usluzi.
Više od 10. godina vama na usluzi.
Menadžment rizikom se počeo razvijati tek pre nekoliko godina i još je u fazi proučavanja pojedinih faza menadžmenta. Postojeći standardi različito definišu i objašnjavaju faze menadžmenta rizikom što daje prostora za primenu po različitim modalitetima. Menadžment rizikom potiče iz USA, 50-tih godina prošlog veka. U tom vremenu menadžment rizikom se zasnivao na finansijskoj zaštiti putem osiguranja.
Vremenom se sve više pažnje poklanjalo preventivnim merama i preovladalo je mišljenje da se dotadašnji agenti trebaju profesionalno preorijentisati i postati menadžeri rizikom. Kao nadgradnja tome, menadžeri rizikom ubrzo dobijaju odgovornost za uspostavljanje i vođene kompletnog menadžmenta rizikom u svojim kompanijama.
Rizik je više dimenzionalnii kompleksan pojam koji je svakodnevno prisutan u ljudskom životu. Finansiske institucije kao što su banke, osiguravajuća društva, penzioni fondovi i finasiske kompanije posvećuju sve veću pažnju upravljanju rizicima sa kojima se susreću zbog većeg broja neplaćenih dugova i velikih oscilacija u kamatama. Svetska finasiska kriza nije mimoišla ni oblasti osiguranja i investicionih fondova. Rizik se ne može eliminisati, ali se može kontrolisati i na određenom nivou upravljati njima kroz menadžment rizika.
Rizik se može definisan kao: mogućnost gubitka, verovatnoća gubitka, neizvesnost, odstupanje stvarnih od očekivanih rezultata ili verovatnoća bilo kog ishoda koji nije očekivan. Zajednički elementi u više različitih definicija su neizvesnost i gibitak, pa se često kaže da je i „rizik neizvesnost ostvarivanja gubitka“.
Rizik predstvlja mogućnost ostvarenja nepredviđenih i neželjenih posledica. Rizik je povezan sa neizvešnošću i sa opasnošću. Opasnost nastaje kao mogućnost ostvarenja nepovoljnih događaja i neželjenih rezultata. Gotovo svesno rizik je povezan sa nekim gubitkom ili nepovoljnim ishodom, sa mogućnošću da se usled nepredviđenih događaja i posledica, ostvari nešto što je nepovoljno, što čoveku donosi očekivani povoljnoi rezultat ili nepovoljan i neželjen negativan ishod ili rezultat. Rizik je povezan sa verovatnoćom pojavljivanja budućih događaja.
Upravljanje rizicima je važan aspekt naših života. Svi smo svakodnevno izloženi riziku, na poslu i privatno, i često podsvesno upravljamo rizicima. Ovo pitanje moramo aktivno razmatrati u toku poslova koje obavljamo. Savremene strukture korporativnog upravljanja stavljaju značajan akcenat na upravljanje rizicima, a delimični rezultat toga su nove metodologije.
Rizik se može pojaviti u različitim formama, odnosno delatostima i oni utiču na uspešnost (performanse), na različite činioce, kupce/korisnike usluga i građane.
Potrebno je dobro razumeti način na koji se tim rizicima može upravljati. To je centralni deo uspešnog planiranja i izbegavanja neuspeha, odnosno ostvarivanja ciljeva, izgradnje poverenja javnost i ispunjavanja zahteva dobrog korporativnog upravljanja. To i predstavlja osnov uspešnog planiranja i izbegavanja neuspeha, odnosno ostvarivanja ciljeva, izgradnje poverenja javnosti i ispunjavanje zahteva dobrog korporativnog upravljanja. Na osnovu toga lakše ćemo da shvatimo vrednost odgovorajućeg preuzimanja rizika i beneficija koje možemo imati od inovacija.
Za upravljanje rizicima važna su četiri elementa:
– kako identifikovati,
– proceniti,
– rešavati,
– analizirati i podnositi izveštaje o rizicima.
U dijagramu koji sledi razjašnjene su različite uloge i odgovornosti.
Indetifikacija rizika predtsavlja proces utvrđivanja, klasifikacije i rangiranja svih onih različitih događaja koji mogu da imaju određen štetan uticaj na posmatran proces ili poduhvat. Prepoznati problem, prvi je korak ka njegovom rešavanju. Preopoznati nečiju izloženost gubitku zahteva ozbiljno razmišljanje o tome.
Rizik se u opštem smislu može podeliti na dve osnovne vrste. To su poslovni rizik i čisti rizik.
Izvori gubitka mogu se javiti na moguća i čisto rizična ulaganja. Moguća (spekulativna) ulaganja su ona koja mogu rezultirati na dva načina – gubitkom ili dobitkom i ona obično nisu uključena u menadžment rizika. Dobici ili gubici koji su rezultat dobrih ili loših menadžerskih odluka, delovanja konkurenata, ekonomske intervencije od strane vlade, primeri su spekulativnog rizika i oni su najčešće van delovanja i odgovornosti menadžera rizika.Promene cena, promene kursa valuta, mogu rezultirati dobitkom ili gubitkom, i ovaj spekulativni rizik može biti obuhvaćen programom osiguranja od gubitka.
Čist rizik može rezultirati samo gubitkom i obično nastaje kao: direktan gubitak imovine, indirektan gubitak prihoda koji je nastao zbog prekida normalne poslovne aktivnosti, zbog dugovanja, zbog iznenade smrti ili nesposobnosti za rad ključnog osoblja. Obično se čisti rizici mogu otkloniti, onog trenutka kada su indetifikovani i izmireni.
Kod analize i procene rizika vrši se detaljna analiza uticaja pojedinih različitih događaja na rezultate poslovnog procesa. Potrebno je uraditi istraživanje prirode pojedinih rizičnih događaja, zatim analizu i procenu verovatnoće nastajanja rizičnih događaja, kao i analizu međuzavisnosti različitih događaja. Na kraju se utvrđuje kvantifikacija veličine uticaja pojedinih rizičnih događaja na ostvarenje planiranih rezultata.
Analiza rizika predstavlja skraćivanje prvog niza rizika kako bi se dobila konsistentnija lista sa rizicima razvrstanim po prirodi (kategoriji) uzroka i posledica.
Pri identifikovanju i analizi rizika, važno je koristiti kategorije. One olakšavaju kako proces identifikovanja i usmeravanja procesa upravljanja rizikom, tako je i od suštinske važnosti za utvrđivanje „zajedničkog jezika” vezanog za rizike.
Postoje dva načina kategorizacije rizika:
– Šta uopšte prouzrokuje rizik – ove kategorije, kao što su eksterni faktori, najčešće su od veće pomoći u identifikaciji rizika.
– Šta je posledica rizika – ove kategorije, kao što finansijski rezultati, su češće korisni za usmeravanje pažnje na to šta je potrebno učiniti kao odgovor na rizik.
Rizike treba analizirati i grupisati u odnosu na vrstu pretnje koju predstavljaju po ostvarivanje ciljeva organizacije. Ovo je neophodno iz dva razloga: prvi, da se obezbedi da su svi rizici identifikovani, i drugi, da se obezbedi da su svi rešeni na najadekvatniji način.
Kada su svi potecijalni uzorci gubitka identifikovani i izmireni, potrebno je razviti i implementirati planove koji bi se bavili potecijalnim gubicima, pre nego što se oni dogode. Da bi smo uradili ovaj zadatak, potrebno je poznavati alternativne metode pervencije rizika, i verovatnoće mogućeg gubitka.
Pored osiguranja, šest dodatnih metoda prevencije mogućeg gubitka su sledeće:
– Izbegavanje rizika,
– Predpostavka rizika,
– Samo – osiguranje,
– Prevencija gubitka,
– Redukcija gubitka i
– Transfer rizika.
Detaljan program i menadžment rizika je rezultat razmatranja svih ovih alternativnih metoda, ne samo oslanjanja na jedan metod koji se bavi prevencijom izlaganja riziku. Ukoliko je usvojen plan prevencije gubitka, menadžer rizika se mora postarati da svi zaposleni na koje se to odnosi, to znaju i da sprovedu implementaciju tog plana, odnosno dela koji se odnosi na njihovu ulogu.
Uspostavljanje neprekidnog procesa kontrole rizika podrazumeva da treba napraviti kontinuirani sistem indetifikacije rizika, procene rizika i razvijanje strategije za reagovanje na moguće rizike. Potrebno je vršiti stalno prilagođavanje planiranih strategija novonastalim uslovima, kako bi se što više smanjio mogući rizik nastojanja štetnih događaja i mogući gubici nastojanja i delovanja rizičnih događaja. Proces kontrole je praćenje poslovnih procesa i nastajanja različitih događaja i stalno menjanje i prilagođavanje planiranih akcija i strategija tim novonastalim situacijama.
Iz gore navedenog možemo zaključiti sledeće:
