Professional Stock Invest
Više od 10. godina vama na usluzi.
Više od 10. godina vama na usluzi.
Kako delovi Hrvatske koji su u XIX veku potpadali pod vlast Habsburške monarhije nisu imali ekonomsku i privrednu autonomiju, tako su počeci berzanskog trgovanja u Hrvatskoj vezani tek za početak XX veka. Kao i u većini krajeva, tako i u Hrvatskoj, privrednici i industrijalci započinju okupljanja i udruživanja kako bi olakšali i uvećali svoje poslovanje. Značajniji razvoj berzi u Hrvatskoj morao je da sačeka tek raspad Habsburške monarhije i formiranje Kraljevine SHS. Tokom 1919. Zagrebačka berza otpočinje sa radom i radiće sve do 1945. godine i ukidanja od strane nove socijalističke vlasti. Tokom međuratnog perioda, Zagrebačka berza bila je registrovana za trgovinu hartija od vrednosti, menica, novca i plemenitih metala, ali je, ipak, bila u drugom planu, pošto je većinu prometa i primarni značaj imala berza u Beogradu.
Kao i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, reosnivanje finansijskih tržišta zbilo se krajem ’80ih i početkom ’90ih godina XX veka. Zagrebačka berza, kakva danas postoji, obnovljena je 1991. godine, kada su je 25 banaka i dva osiguravajuća društva utemeljili kao mesto trgovine hartijama od vrednosti u Hrvatskoj. Danas na Zagrebačkoj berzi trguje više od 40 članova, što banaka, što privatnih brokerskih kuća. Do 1994. na njoj se trgovalo velikim aukcijama u zgradi Berze, ali je tada uveden elektronski sistem trgovanja, koji omogućava da brokeri, članovi Berze, budu povezani i da trguju iz svojih kancelarija. U prvih pet godina od kada je uveden elektronski sistem trgovanja, vrednost tržišta Zagrebačke berze uvećan je gotovo 10 puta.
Na Zagrebačkoj berzi se kotira 383 akcija na četiri segmenta tržišta. Kompanija sa najvećom tržišnom kapitalizacijom u 2007. je Zagrebačka banka sa kapitalizacijom od 5,3 milijardi evra, dok je najviše trgovanja bilo akcijama Ine. Zagrebačka berza ima razvijeno i tržište obveznica. Postoje dve vrste državnih, obveznice Fonda za nadoknadu oduzete imovine i obveznice Ministarstva finansija Republike Hrvatske. Takođe, na Zagrebačkoj berzi kotiraju se i municipalne obveznice gradova Rijeke, Splita, Zadra, Osijeka, Vinkovaca i Koprivnice, kao i dvadesetak korporativnih obveznica hrvatskih kompanija. Tržište se prati kroz dva berzanska indeksa – CROBEX, koji obuhvata 30 akcija najkvalitetnijih kompanija Zagrebačke berze i CROBIS, indeks koji prati tržište obveznica i obuhvata devet obveznica emitovanih od strane Ministarstva finansija RH.
Prošla godina je bila po mnogo čemu rekordna, pa je tako promet uvećan za 57% u odnosu na 2006. godinu, koja je do tada držala rekord. Tržišna kapitalizacija porasla je za 78%, a broj transakcija se udvostručio. Tome treba pridodati i seriju inicijalnih javnih ponuda akcija (IPO) i realizaciju tri vellika projekta – pripajanje Varaždinske berze, uvođenje nove platforme za trgovanje i preseljenje u nove prostorije. Iako je indeks CROBEX krajem 2007. godine imao dugotrajan i osetan silazni trend, nagodišnjem nivou on je zabeležio značajan rast od 63,2%.
Sistem po kom se obavljalo trgovanje na Zagrebačkoj berzi sve do jeseni 2007. bio je više nego zadovoljavajući tadašnjem stupnju razvoja hrvatskog tržišta kapitala, koje je prošle godine konsolidovano, pripajanjem Varaždinske berze Zagrebačkoj. Novonastale okolnosti, koje su rezultirale velikim brojem uvrštenih hartija odvrednosti, kao i povećanim obimom trgovanja, ali i prirodan razvoj tržišta kapitala, jačanje investicione klime i velik interes svih učesnika tržišta za novim finansijskim proizvodima ukazali su na potrebu implementacije novog sistema koji bi trebalo da zadovolji potrebe mladog, ali izuzetno brzo rastućeg hrvatskog tržišta. Nova platforma za trgovanje švedskog OMX-a, eksperta u berzanskoj industriji, nakon višemesečnih priprema, zaživela je u jesen 2007. godine i omogućila dalji rast i razvoj ovog tržišta.
Finansijsko tržište Bosne i Hercegovine je najmlađe od zemalja bivše Jugoslavije i samostalno deluje u dva zasebna entiteta. Berza u Republici Srpskoj, tačnije u Banjaluci, osnovana je 2001. godine, dok je prvo trgovanje obavljeno marta 2002. Zakonska osnova stvorena je još 1998. godine, usvajanjem Zakona o hartijama od vrednosti, ali se na otpočinjanje trgovanje čekalo cele četiri godine. Prva kompanija čije su se akcije našle na Banjalučkoj berzi, ali i u celoj Bosni i Hercegovini bila je Rafinerija ulja AD iz Modriče. Sve do jula 2006. godine, na Banjalučkoj berzi se nije trgovalo svakim radnim danom. Postepeno se broj radnih dana u nedelji povećavao, pa je sa početnog jednog radnog dana, 2006. godine uspostavljeno svakodnevno trgovanje. Tokom 2004. godine uvedena su i dva osnovna indeksa Banjalučke berze – BIRS i FIRS, a osim njih danas postoje i indeksi preduzeća Elektroprivrede RS, finansijskog, metalskog sektora i građevinskog sektora. Indeks BIRS obuhvata 30 najlikvidnijih hartija Banjaličke berze, dok korpu indeksa FIRS investicioni fondovi. Tržište ima nekoliko segmenata, među kojima i zaseban segment hartija iz distrikta Brčko, na kom se nalazi 15 akcija preduzeća iz te oblasti.
Ukupan promet na Banjalučkoj berzi u 2007. godini iznosio je oko 370 miliona evra, što je za 91,16% više nego u 2006. Akcija sa najevćim godišnjim prometom u 2007. godini jeste akcija Rafinerije našte AD Bosanski Brod, sa prometom od oko 30 milion evra. Promet obveznicama iznosio je tek 0,11% ukupnog godišnjeg prometa, a najviše se trgovalo obveznicama Balkan Investment Banke AD Banja Luka. U 2007. godini indeks BIRS imao je pad za 11,10%, dok je FIRS zabeležio godišnji rast od 9,33%. Tržišna kapitalizacija poslednjeg dana 2007. godine iznosila je oko 3,8 milijardi evra, što je za 3,87% više nego na kraju 2006. godine.
Paralelno procesu osnivanja berze u Banjaluci, teklo je osnivanje berze u glavnom gradu Bosne i Hercegovine Sarajevu. Krajem 2001. godine osam brokerskih kuća osnovalo je Sarajevsku berzu, da bi se prva aukcija održala aprila naredne godien u iznosu od 3.000 konvertibilnih maraka. Ukupan promet na kraju 2002. godine bio je oko 20 miliona evra, a istrgovano je 11 miliona akcija u preko 20.000 transakcija. Postepeno se uvećavao broj listiranih akcija kao i obim prometa, a 2003. godine je uveden prvi berzanski indeks u BiH, pod nazivom Bosnian Investment Funds Index – BIFX. Glavni indeks Sarajevske berze SASX-10 uveden je tokom 2005. godine. BIFX danas obuhvata 11 privatizacionih investicionih fondova listiranih na Sarajevskoj berzi, dok SASX-10 obuhvata 10 najkvalitetnijih bosanskih akcija.
Tržište Sarajevske berze podeljeno je u tri segmenta – zvanična kotacija, kotacija fondova i slobodno tržište. Zvanična kotacija predstavlja segment na kom se listiraju najkvalitetnije kompanije, koje zadovoljavaju stroge kriterijume propisane od strane Berze, dok kotacija fondova predstavlja podsegment zvanične kotacije koji je rezervisan za investicione fondove. Slobodno tržište je segment Sarajevske berze na kojem su uslovi prijema najblaži i da bi trgovanje određenom hartijom počelo na slobodnom tržištu, dovoljno je da brokerska kuća ili emitent sam dostavi zahtev za uvrštenje.
Ukupan promet Sarajevske berze u 2007. godini iznosio je oko 600 miliona evra, što čini 63,18% ukupnog prometa svih berzi u Bosni i Hercegovini. Promet zvanične kotacije činio je tek 8,58% ukupnog prometa na Sarajevskoj berzi, a najviše trgovanja na ovom segmentu imale su akcije Bosnalijeka AD Srajevo, u iznosu od oko 40 miliona evra. Tržište fondova ostvarilo je promet od oko 130 miliona evra, dok je gotovo tri četvrtine prometa u 2007. godini ostvareno na slobodnom tržištu. Najveći promet na ovom segmentu, ali i na celoj Sarajevskoj berzi imale su akcije Fabrike duhana AD Sarajevo, kojima se trgovalo za nešto više od 40 miliona evra. U 2007. indeks BIFX zabeležio je rast vrednosto od gotovo 27%, a glavni indeks Sarajevske berze SASX-10 od 29,05%.
Trenutno u Crnoj Gori postoje dve berze, Montenegroberza i NEX (Nova berza hartija od vrednosti Crne Gore). Montenegroberza je osnovana u junu 1993. godine. Berza je imala tri emisije, tako da su najveći akcionari berze po podacima s kraja 2007. godine Hipotekarna banka a.d., Lovćen osiguranje a.d., Invest banka Montenegro a.d., Prva Banka Crne Gore a.d. i Pro Vladex d.o.o. Podgorica. Montenegroberza je dobila dozvolu o poslovanju 14.12.2000. godine od Komisije za HOV Crne Gore. Od septembra 2006. godine, Montenegroberza je u potpunosti u privatnom vlasništvu, što znači da je Vlada Crne Gore, aukcijskom prodajom na berzi, prodala svoj udeo od 5 procenata u Montenergoberzi. Za ovaj paket, postignuta je cena od 1.100,00 evra po akciji, ili pet puta više od nominalne vrednosti, što predstavlja tržišnu kapitalizaciju Berze od 1,4 miliona eura.
Druga, mlađa berza u Crnoj Gori je NEX Montenegro, odnosno Nova berza hartija od vrednosti Crne Gore. Ova berza je osnovana 20.09.2001. godine sa osnovnim kapitalom od 173.839 evra. Tržišna kapitalizacija berze varira oko 3 milijarde evra. Procentualna promena berzanskog tržišta se prati pomoću dva indeksa NEX20, kojim se prati učešće emitenata, i NEX PIF, kojim se prati učešće fondova. Akcionari Berze su Atlasmont banka a.d., AtlasMont a.d., društvo za upravljanje, CG broker a.d., Crnogorska komercijalna banka a.d., Holder broker a.d., KD Mont a.d. društvo za upravljanje, Monte Adria broker a.d. i Poslovno udruženje brokera Crne Gore.
U Crnoj Gori postoji inicijativa da Montenegroberza preuzme NEX i da se na taj način reši problem postojanja dve berze u Crnoj Gori. Predstavnici NEX berze smatraju da bi integracija tržišta kapitala donela benefite akcionarima i ostalim akterima trgovine kroz podizanje nivoa operativne efikasnosti domaćeg tržišta kapitala, uvođenjem jednog sistema trgovanja, tarife, jednog sajta kao i nacionalnog indeksa, što će biti i pozitivan signal stranim investitorima.
Makedonska berza je započela sa radom septembra 1995. godine kada je održana sednica Osnivačke skupštine ove berze. Ovo je zvanični datum osnivanja prve organizvane berze u Makedoniji. Berzu su osnovala 19 osnivača, od kojih su 13 banke. Ceo projekat osnivanja je realizovan uz pomoć British Know- How Fund. Iako je osnovana 1995., često se za njen rođendan uzima 28. mart 1996. godine, kada je počelo zvanično trgovanje na berzi. Na samom početku se trgovalo dva puta nedeljno, utorkom i četvrtkom, kontinuiranim metodom i metodom preovlađujuće cene. Iste godine je Makedonska berza primljena kao punopravna članica Federacije Evroazijskih berzi (FEAS). Počev od januara 2002. godine na berzi se trguje četiri puta nedeljno, od ponedeljka do četvrtka. Te godine je izdata i prva emisija obveznica za povraćaj denacionalizovane imovine koje je izdala Republika Makedonija. Početkom 2003. godine ova berza je uspostavila saradnju sa Beogradskom berzom, a potom i sa Zagrebačkom i Bugarskom berzom. Kasnije se informatički povezuje i sa ostalim berzama iz regiona bivših jugoslovenskih republika. Krajem 2004. se uvodi novi Makedonski berzanski indeks (MBI-10). Od juna 2007. na berzi je počeo da se posmatra indeks MBID koji obuhvata emitente koji su izabrani na osnovu kriterijuma broja dana u trgovanju i ostvarenog prometa. Analize u periodu pre njegovog uvođenja pokazale su veliko interesovanje investitora za trgovanje akcijama javnih društava. Tokom 2007. godine obim trgovanja na berzanskom tržištu je iznosio 73 procenata od ukupnog prometa, dok je trgovanje akcijama javnih društava činilo 21 procenat ukupnog prometa. Zbog toga se nametnula potreba uvođenja indeksa koji će pratiti kretanje cena akcija javnih društava. Od juna 2006. u upotrebi je cenovni indeks OMB koji prati kretanje cena obveznica za povraćaj denacionalizovane imovine.
2007. godina je bila najuspešnija u istoriji berze. Ostvaren je promet od oko 695 miliona evra, a MBI-10 je dostigao svoju najveću vrednost. Jedan od glavnih događaja u prošloj godini je da su Beogradska, Makedonska, Zagrebačka i Ljubljanska berza u Skoplju potpisale Memorandum o partnerstvu. Dokumentom je najavljena bliža saradnja u promociji regionalnog tržišta, međunarodnoj promociji regionalnih izdavalaca i proizvoda. Partnerstvo će omogućiti dalji razvoj regionalnog i nacionalnih tržišta i usmereno je ka servisiranju potreba glavnih regionalnih i međunarodnih interesnih grupa – institucionalnih i retail investitora, investicionih kompanija i izdavalaca. Kao posebni ciljevi za 2008. godinu saopšteni su – razvoj i publikovanje regionalnog benchmark indeksa i regionalnog performance-tracking indeksa, priprema i organizacija regionalne i međunarodne konferencije investitora u cilju promocije vodećih regionalnih proizvoda, priprema i objavljivanje polugodišnjeg regionalnog biltena i postavljanje websajta koji reprezentuje regionalno tržište.
Kako je Slovenija danas najrazvijenija država na teritoriji bivše Jugoslavije i jedina od bivših republika ima članstvo u Evropskoj Uniji, razumljivo je da ima i najrazvijenije finansijsko tržište. Iako Ljubljanska berza ove godine proslavlja 19 godina svoga rada, malo ko zna da je Slovenija imala berzu mnogo ranije. Prva berza u Ljubljani osnovana je još davne 1924. godine, ali je zbog II svetskog rata prestala sa radom 1942. godine. Tokom rata došlo je do suspenzije trgovanja na berzi, a u posleratnom preriodu berza je bila zabranjena, pa se slično kao i u drugim republikama, na njeno ponovno otvaranje čekalo skoro pola veka.
Dragotin Hribar je 1922. godine, zajedno sa svojim poslovnim pratnerima, uvideo da pored Zagreba treba da se otvori još jedna berza i izabrao Ljubljanu kao grad u kome će ta berza raditi. Od toga dana počinju nastojanja da se oformi berza i počne sa svojim radom, koja su trajala pune dve godine. Trud se isplatio i 16. avgusta 1924. godine dolazi do prvog trgovanja na Ljubljanskoj berzi. U početku se trgovalo samo hartijama od vrednosti i robom, pretežno drvetom i žitaricama, dok su kasnije uvedeni i menjački poslovi. Za razliku od danas, tadašnja trgovina se obavljala na berzanskom parketu, gde su brokeri uzvikivali svoje prodajne i kupovne naloge i uparivali ih na licu mesta. Što se tiče trgovanja, trgovalo se sa 27 hartija od čega su većinom bile državne hartije od vrednosti. Mnoge tadašnje kompanije, koje su izdavale svoje hartije, su preteče današnjih dobro poznatih Slovenačkih preduzeća kao što su Pivara Union, Tekstilna industija Kocevje, Združene papirnice itd.
Današnja berza u Ljubljani osnovana je 26. decembra 1989. godine posle donošenja zakona koji su uveli pravnu regulativu u ovu oblast. Prvo trgovanje odigralo se 29. Marta 1990. godine u kome je učestvovalo 14 brokerskih kuća i trgovalo se sa 11 hartija. Tržišna kapitalizacija Ljubljanske berze danas iznosi 19.740,1 milon evra, trguje se sa 189 akcija u periodu od 09:30 do 13:00 časova pomoću dva metoda trgovanja, kontinuiranim i metodom aukcije. Berza ima četiri indeksa SBI 20, SBI TOP, PIX, BIO. SBI 20 je opšti indeks i meri preformanse celog slovenačkog organizovanog tržišta, SBI TOP indeks odražava promene cena samo najlikvidnijih hartija od vrednosti dok PIX meri vrednost akcija investicionih fondova.
Berza je prošle godine ostvarila dobitak u iznosu od 1,49 miliona evra, što je za 145,1 odsto više nego predhodne godine i biće podjeljen na dividende i nagrade. Prošlogodišnji poslovni rezultati izuzetno su dobri i visoko iznad zacrtanih ciljeva zbog dobrog prometa na berzi, rasta kapitalizacije i rekordanog rasta cena akcija. Iz tih razloga postoji i veliko interesovanje za akcije Ljubljanske berze i ponude za kupovinu i spajanje svih jačih berzi u regionu.
2007. godine Beogradska, Makedonska, Zagrebačka i Ljubljanska berza potpisali su u Skoplju Memorandum o partnerstvu koji im omogućava bližu saradnju u promociji regionalnog tržišta. Partnerstvo treba da bude usmereno na servisiranje potreba glavnih regionalnih i međunarodnih interesnih grupa, institucionalnih i privatnih investitora i investicionih kompanija i trajaće dve godnine, odnosno do decembra 2009. godine. Saradnja podrazumeva razvijanje koncepta regionalnih berzanskih proizvoda, organizaciju zajedničkih konferencija investitora za najveće izdavaoce, promociju regionalnih tržišta na jedinstvenoj web stranici i kratke periodične izvještaje o karakteristikama pojedinačnih tržišta.