Professional Stock Invest
Više od 10. godina vama na usluzi.
Više od 10. godina vama na usluzi.
Berzanski posrednici predstavljaju izuzetno značajnu i heterogenu grupu učesnika na finansijkom tržištu. Iako u svetu postoji više vrsta, u Srbiji se oni grubo mogu svrstati u dve osnovne kategorije, pri čemu se kao kriterijum za podelu uzima oblik organizovanja pravnog lica. Pa tako razlikujemo brokersko dilerska društva i ovlašćene banke. Dok su brokersko dilerska društva organizovana kao posebno pravno lice, ovlašćene banke dobijaju status berzanskog posrednika formiranjem posebnog organizacionog dela u sklopu banke. Pored samog postojanja zasebnog organizacionog dela, on mora biti i zasebno evidentiran u poslovnim knjigama, kao i da bude tehnički i kadrovski opremljena za obavljanje osnovne delatnosti. Novi Zakon o tržištu kapitala definiše pojmove brokersko – dilersko društvo i ovlašćenja banka:
Brokersko – dilersko društvo je investiciono društvo u čije redovne aktivnosti ili poslovanje spada pružanje jedne ili više investicionih usluga trećim licima, odnosno profesionalno obavljanje jedne ili više investicionih aktivnosti.
Ovlašćena banka je investiciono društvo koje je organizaciona jedinica kreditne institucije u čije redovne aktivnosti ili poslovanje spada pružanje jedne ili više investicionih usluga trećim licima, odnosno profesionalno obavljanje jedne ili više investicionih aktivnosti u vezi sa jednim ili više finansijskih instrumenata.
Pod investicionim uslugama i aktivnostima podrazumevaju se:
Da bi klijent trgovao na Beogradskoj berzi to može učiniti jedino preko brokerske kuće koja je njen član i član Centralnog registra hartija od vrednosti. Klijent, pri prvom dolasku u brokersku kuću, potpisuje sa brokerom Ugovor o otvaranju i vođenju računa hartija od vrednosti na osnovu koga broker otvara vlasnički račun kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti. Zatim je potrebno da klijent otvori namenski dinarski i/ili devizni račun za prodaju i kupovinu akcija u banci koja je član Centralnog registra i potpisuje Ugovor o posredovanju u kupoprodaji hartija od vrednosti. Trenutno, Belex ima 57 članova preko kojih je moguće obaviti trgovanje.
Sva dokumetacija se pribavlja u brokerskoj kući, osim namenskog novčanog računa za trgovanje hartijama od vrednosti, koji klijent mora lično da otvori na šalteru banke. Namenski novčani račun se otvara samo u banci koja je član Centralnog registra i procedura otvaranja računa je različita za fizička i pravana lica sa jedne i rezidente i ne rezidente naše zemlje sa druge strane.
Kada klijent dobije neophodne informacije vezane za kretanje cena, način trgovanja i troškove pristupa se potpisivanju naloga za prodaju ili kupovinu hartija, u kome se precizno definiše cena i količina hartija koje se prodaju, odnosno kupuju, što predstavlja pismeno ispostavljanje naloga. U praksi se odvija još jedan način izdavanja naloga, gde klijent telefonom daje instrukcije brokeru, koje se pri tom snimaju i tako predstavljaju dokaz o izdatom nalogu.
Pre samog procesa trgovanja i izdavanja naloga, prodavci moraju imati pokrivenost naloga do trenutka ispostavljanja naloga u sistem trgovanja Beogradske berze, što znači da moraju imati raspoložive hartije od vrednosti na svom vlasničkom računu. Sa druge strane, kupci moraju obezbediti pokrivenost naloga kupovine u celosti do trenutka ispostave naloga kupovine u sistem, odnosno da na svom namenskom računu poseduju novčana sredstva dovoljna za pokriće celokupne tržišne vrednosti uvećane za predviđene troškove, tačnije provizije brokera, Berze, Centralnog registra i banke.
Ukoliko dođe do realizacije naloga (trgovine sa HOV), brokeri isti ili sledeći dan šalju obaveštenje o realizaciji naloga na kućnu adresu klijenta. Nakon tri radna dana od trenutka realizacije naloga vrši se saldiranje transakcija (T+3 saldiranje), što u praksi znači da prodavac dobija novac na svoj namenski novčani račun, a kupac dobija hartije od vrednosti na svoj vlasnički račun za hartije od vrednosti.
Sve podatke o trgovanju Beogradska berza publikuje kroz berzanske izveštaje, koji se zatim objavljuju na web-prezentaciji, ali i u dnevnim novinama, radio i TV stanicama, specijalizovanim ekonomskim časopisima ili putem agencija za distribuciju podataka. Prema zakonu, investitor na sopstvenu odgovornost prati sve podatke, predviđa buduća kretanja i donosi odluke o kupovini ili prodaji akcija, bez sugestija brokera.
Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije („Sl. glasnik RS“, br. 123/07) utvrđeno je pravo građana na novčanu naknadu od prodaje akcija već privatizovanih društvenih preduzeća i pravo na jednak broj besplatnih akcija u sledećim preduzećima: Telekom Srbija, NIS, EPS, JAT, Aerodrom, Galenika.
Ovim zakonom propisano je i pravo zaposlenih i bivših zaposlenih u ovim preduzećima na besplatne akcije ovih preduzeća.
Lica koja se prijave kao građani za besplatne akcije i novčanu naknadu, ne mogu istovremeno ostvariti pravo na besplatne akcije kao zaposleni ili bivši zaposleni u ovim preduzećima.
Zaposleni koji su zaposleni u navedenim preduzećima, a imaju mali broj godina radnog staža ( jedna ili dve godine radnog staža) treba da se opredele koji osnov ostvarivanja prava na besplatne akcije je za njih povoljniji.
Prema odluci Vlade Srbije o prenosu akcija “Telekoma Srbija” bez naknade, koja je objavljena u “Službenom glasniku RS” br. 123/07 i 30/10, pravo na akcije tog preduzeća steklo je 4.820.414 građana i 35.752 sadašnjih i nekad zaposlenih u tom preduzeću.
Odlukom se određuje postupak i način prenosa besplatnih akcija “Telekoma Srbija” na građane koji su upisani u evidenciju prava u Agenciji za privatizaciju, kao i za zaposlene i bivše zaposlene u Telekomu i Javnom preduzeću PTT “Srbija”.
Kapital za sticanje prava na prenos besplatnih akcija građana koji su upisani u evidenciju iznosi 15% ukupnog broja akcija Telekoma Srbija ad. koji se prenosi nosiocima prava sa vlasničkog računa Republike Srbije.
Zaposleni i bivši zaposleni prema Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu („Sl. glasnik RS“ 123/2007) ostvaruju pravo na prenos bez naknade akcija preduzeća u visini od 200 evra po punoj godini radnog staža u preduzeću, obračunato prema procenjenoj tržišnoj vrednosti ukupnog kapitala preduzeća pre sprovedene privatizacije, računato u dinarskoj protiv vrednosti po srednjem kursu Narodne Banke Srbije na dan vršenja procene, a najviše za 35 godina radnog staža. Prenos akcija zaposlenima i bivšim zaposlenima sprovodi se u roku od šest meseci po sprovedenoj privatizaciji.
Tržište kapitala jeste mesto na kojem se susreću ponuda i tražnja za kapitalom. Pod kapitalom se podrazumevaju različiti tipovi finansijksih instrumenata – hartija od vrednosti (HOV) čiji je rok dospeća duži od godinu dana. Najšire posmatrano na tržište kapitala pojavljuju se tri glavna učesnika – emitenti (izdavaoci HOV), investitori i država koja može biti i zajmoprimac i zajmodavac kapitala. U ulozi zajmoprimca najčešće se pojavljuju preduzeća koja na tržištu kapitala emituju hartije od vrednosti kako bi prikupila potrebna sredstva. U ulozi zajmodavaca najčešće se nalaze subjekti sa viškom sredstava i to mogu biti individualni investitori, domaćinstva, drugi privredni subjekti kao i država.
Na tržištu kapitala prisutan je i veliki broj učesnika koji olakšavaju sučeljavanje ponude i tražnje za kapitalom, odnosno spajaju zajmoprimce i zajmodavce. Najčešće se kao učesnici pojavljuju:
REGULATORI TRŽIŠTA KAPITALA SRBIJE
Osnovni organ koji je zadužen za uređenje i sprovođenje trgovanja u skladu sa zakonima RS jeste Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije. Komisija je pravno lice, nezavisna i samostalna organizacija RS, koja je za obavljanje poslova odgovorna Narodnoj Skupštini RS. Ovo telo osnovano je 16.februara 1990. godine i sastoji se od pet članova, uključujući i predsednika Komisije, koje, na predlog nadležnog radnog tela za poslove finansija Narodne Skupštine RS, bira i razrešava Narodna Skupština RS. Komisija je odgovorna za zakonito funkcionisanje tržišta HOV, sa ciljem zaštite investitora i obezbeđivanje pravičnosti, efikasnosti i transparentnosti tog tržišta. Nadležnosti i ovlašćenja Komisije regulisani su:
Sedište komisije je u Beogradu, Omladinskih brigada br.1.
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (CRHOV) predstavlja instituciju čije poslovanje obuhvata registraciju različitih HOV, u koje spadaju obveznice, akcije, blagajnički zapisi, trezorski zapisi itd. Neke od funkcija CRHOV su: otvaranje računa HOV i novčanih računa za fizička i pravna lica, prenošenje HOV sa računa prethodnog na račun novog vlasnika, registrovanje prava trećih lica HOV (npr. pravo zaloge), obavljanje kliringa i saldiranja HOV i novčanih sredstava, itd. Pod kliringom i saldiranjem se podrazumevaju radnje nakon zaključenja trgovanja sa HOV, odnosno, predstavljau međusobno poravnanje obaveza i potraživanja, kao i prenos prodatih HOV (sa starog na novog vlasnika) i prenos novčanih sredstva (sa računa kupca na račun prodavca).
CRHOV je osnovan 19. novembra 2001. godine kao zatvoreno akcionarsko društvo sa pravima, obavezma i odgovornostima utvrđenim Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“ br. 125/2004) i Zakonom o tržištu kapitala („Sl glasnik RS“ br. br. 31/2011).
Sedište CRHOV je u Beogradu, Trg Nikole Pašića br. 5.
Berza predstavlja organizovano mesto na kojem u tačno određenom vremenu dolazi do susretanja ponude i tražnje za standardizovanim berzanskim materijalom posredstvom subjekata koji imaju dozvolu za trgovanje na berzi.
Ugovorom o organizovanju Beogradske berza a.d. Beograd radi uskladjivanja sa Zakonom o privrednim društvima, koji predstavlja osnivački akt Berze, od 7.12.2006. godine, utvrđeno je::
Istorijat Beogradske Berze:
Novembar 1886. – Usvojen Zakon o javnim berzama, koji je proglasio kralj Milan M. Obrenović
Novembar 1894. – Održana osnivačka skupština Beogradske berze
Januar 1895. – Beogradska berza počela sa radom
April 1941. – Beogradska berza prestaje sa radom
Decembar 1989. – Osnovano Jugoslovensko tržište kapitala
Novembar 2001. – Pušten u rad BELEX sistem trgovanja
Februar 2005. – Beogradska berza postala pridruženi član Federacie evropskih berzi-FESE
April 2008. – Pušten u rad novi informacioni sistem BELEXFIX, zasnovan na FIX protokolu ) el. format razmene podataka o trgovanju prisutan na svim vodećim berzama sveta.
Tržište na Belexu podeljeno je prema kvalitetu kotiranih preduzeća. U tom smislu, načinjena su tri segmenta :
A Listing namenjen je najkvalitetnijim izdavaocima i samim tim propisuje najstrožije kriterijume listiranja. Na ovom listingu trenutno se nalazi 5 kompanija.
B Listing propisuje nešto blaže uslove kriterijume listiranja i na ovom listingu se trenutno nalazi 3 kompanije.
Vanberzansko tržište je tržište koje je namenjeno svim ostalim subjektima koji ne ispunjavaju kriterijume A i B listinga. Trenutno, na ovom tržištu se nalazi 1289 kompanija.
Indeksi akcija su statistički pokazatelj kretanja tržišta. U indeksima se nalaze akcije više različitih kompanija čime se pruža mogućnost da se brzo sagleda smer u kome se kreće trgovanje. Najznačajnija dva indeksa na Beogradskoj berzi su BELEX 15 i BELEX LINE.
BELEX 15 je vodeći indeks akcija na Beogradskoj berzi pošto se u njemu nalaze akcije 15 najlikvidnijih preduzeća na ovoj berzi. Belex 15 može sadržati najmanje 7, a najviše 15 akcija. Maksimalno procentualno učešće jedne kompanije u indeksu ograničeno je na 20 %. Ovaj indeks se izračunava u realnom vremenu tako da se njegove promene vrednosti dešavaju iz minuta u minut.
BELEX LINE je opšti, osnovni indeks Beogradske berze. Procentualno učešće jedne kompanije u ovom indeksu ne može biti veće od 10 %. Vrednosti indeksa Belex line računaju se na kraju trgovačkog dana.
Kretanje indeksa belex 15 u poslednjih godinu dana:
Kretanje indeksa belex line u poslednjih godinu dana:
Prometi na Belexu (u milionima evra):
Broj izvršenih transakcija (u hiljadama):
Tržišna kapitalizacija je pokazatelj koji se dobija kada se ukupan broj akcija pomnoži sa njihovom vrednošću.
Kretanje tržišne kapitalizacije na Belexu (u milionima RSD):
Kao što je već pomenuto trgovanje na Belexu odvija se na Berzanskom (A Listing i B Listing) i vanberzanskom tržištu. Hartijom od vrednosti kojom se trguje na berzanskom ili vanberzanskom tržištu Berze, ne može se trgovati na drugom organizovanom tržištu. Takođe, trgovanje se može podeliti i prema njegovoj metodi, pa se tako na Beogradskoj berzi primenjuju metod kontinuiranog trgovanja i metod preovlađujuće cene.
* METOD KONTINUIRANOG TRGOVANJA je trgovanje kod koga u toku dana HOV iste kompanije mogu biti realizovane po više različitih cena. Svi nalozi kupovine i prodaje upisuju se u elektronsku knjigu naloga. Nalozi ponude i potražnje koji su dati po istoj ceni se uparuju i time dolazi do njihove realizacije, odnosno trgovanja. Ovaj metod se sastoji iz sledećih faza:
09:30 – 10:00 – faza predotvaranja, sa podfazama:
09:30 – 09:55 – prijem naloga
09:55 – 10:00 – random period
10:00 – otvaranje
10:00 – 13:00 – kontuirano trgovanje
13:00 – zatvaranje
* METOD TRGOVANJA PO PREOVLAĐUJUĆOJ CENI podrazumeva metod po kome sistem Berze za provlađujuću cenu određene HOV proglašava onu cenu po kojoj se ostvaruje najveći obim prometa meren količinom HOV. U praksi, to znači da se sve transakcije određenog dana realizuju po jednoj, utvrđenoj ceni (za razliku od kontinuiranog metoda gde je moguće da jedna HOV mnogo puta promeni svoju cenu u toku jednog dana). Samo nalozi koji su izdati po preovlađujućoj ceni će biti realizovani. Ovaj metod se organizuje sa sledećim rasporedom trajanja pojedinih faza:
09:30 – 11:55 – prijem naloga
11:55 – 12:00 – random period
12:00 – aukcija
12:00 – trgovanje
Zona fluktuacije predstavlja najveće dozvoljeno odstupanje cene od indikativne cene HOV, odnosno raspon cena u okviru kojih je dozvoljeno zaključivanje transakcija na istom berzanskom trgovanju.
Za prvo trgovanje sa HOV, odnosno za svako naredno trgovanje predmetnom HOV do zaključivanja prve transakcije zona fluktuacije utvrđuje se u odnosu indikativnu cenu u rasponu od:
Nalozi za trgovanje predstavljaju instrukciju za kupovinu ili prodaju određene HOV koju broker dobija od investitora. Samo davanje naloga ne znači da je akcionar automatski i prodao akcije pošto nalog može ostati i nerealizovan. Sve dok se nalog ne realizuje on se može povući (opoziv naloga) ili izmeniti (opozove se stari I da novi nalog). Nalog se može dati i preko punomoćnika uz obavezu prilaganja sudski overenog specijalnog punomoćja isključivo za tu namenu. U nalogu akcionar određuje koliko akcija želi da proda (ili kupi) i po kojoj ceni. Razlikuju se dve osnovne vrste naloga:
Limit nalog podrazumeva da akcionar mora odrediti cenu ispod koje neće da proda akcije ili najveću cenu koju je spreman da ponudi za kupovinu akcija. Ovaj tip naloga može ostati neizvršen ukoliko se na tržištu ne dostigne cena navedena u nalogu ili ako ne postoji dovoljna tražnja ili ponuda po navedenoj ceni. Limit nalozi mogu biti: aktivni – nalozi koji sadrže cenu u okviru utvrđene zone fluktuacije; ili neaktivni – nalozi koji sadrže cenu van okvira utvrđene zone fluktuacije. Samo aktivni nalozi učestvuju u trgovanju na Berzi.
Tržišni nalog koji nema unapred definisanu cenu, već se realizuje uvek kada postoji tražnja za određenom HOV. Ovaj tip naloga realizuje se po najvišoj mogućoj ceni za prodaju HOV i najnižoj mogućoj ceni za kupovinu HOV u trenutku kada „ulazi“ na Berzu. Tržišni nalozi mogu biti samo i isključivo u aktivnom statusu.
Nalog može da traje 1 dan (dnevni nalog), do određenog datuma koji se određuje u nalogu a najviše 90 dana.
Broker nalog prosleđuje na Berzu gde se nalozi upisuju u jedinstvenu elektronsku knjigu i rangiraju. Prednost imaju tržišni nalozi u odnosu na limit nalog, a kasnije se rangiraju po ceni (prednost imaju prodajni nalozi sa nižom cenom), i po vremenu unosa naloga (ima prednost nalog koji je ranije unešen).
Moguće je da se nalog realizuje samo delimično, ukoliko postoji interesovanje za kupovinu (prodaju) manjeg broja akcija po ceni koja je određena u nalogu.
Primer naloga:
Članovi berze su dužni da primaju i u svemu postupaju u skladu sa nalozima trgovanje klijenata u skladu sa Zakonom, podzakonskim aktima, aktima Člana Berze i pravilniku o poslovanju i drugim aktima Berze.
Nalog za trgovanje koji član Berze ispostavlja na Berzi u svoje ime, a za račun klijenta, može biti ispostavljen isključivo na osnovu naloga klijenta, odnosno lica koga je klijent ovlastio da u njegovo ime i za njegov račun ispostavlja naloge za trgovanje.
Nalog za trgovanje Član berze je dužan da ispostavi Berzi odmah, po proveri pokrivenosti naloga klijenta. Svi nalozi koje Član ispostavlja Berzi moraju biti pokriveni. Naloge za trgovanje članovi Berze ispostavljaju elektronskim putem u BelexFIX sistemu.
Članovima berze zabranjeno je ispostavljanje naloga za trgovanje:
Akcionarsko društvo (korporacija) predstavlja zajednicu različitih interesnih grupa (stakeholder) – akcionara, menadžmenta, zaposlenih, deponenata, lokalne zajednice. Akcije su hartije od vrednosti koje izdaje akcionarsko društvo i koje predstavljaju deo njegovog osnovnog kapitala tj. predstavljaju pravo vlasništva u nekom akcionarskom društvu. Svi akcionari zajedno jesu vlasnici društva. Upravljanje akcionarskim društvom je mehanizam ili sistem u kojem različite strane u akcionarskom društvu predstavljaju svoje interese i u uzajamnoj su vezi.
Korporativno upravljanje se definiše kao sistem upravljanja preduzećem, koji uključuje odnose između uprave, nadzornog odbora, akcionara i ostalih interesenata unutar i izvan preduzeća (npr. radnika, dobavljača, kupaca, te zajednice).
Korporativno upravljanje treba da se organizuje tako da se zaštite prava akcionara, kao i da obaveže menadžment AD da donosi odluke koje su u najboljem interesu akcionara. U tom smislu, neophodno je da menadžment redovno (obično kvartalno) podnosi finansijske izveštaje akcionarima, zatim da obezbedi pravo na učestvovanje u glasanju na skupštini akcionara, pravo na izbor članova uprave i pravo na učestvovanje u profitu korporacije. Korporativno upravljanje nastoji da obezbedi jednak tretman svim akcionarima koji se nalaze u istoj klasi.
Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik“ RS br. 99/2011), koji se primenjuje od 1. februara 2012. godine definiše akcionarsko društvo kao društvo čiji je osnovni kapital na akcije koje ima jedan član ili više akcionara koji ne odgovaraju za obaveze društva.
Kao ostale bitne stavke Zakona o privrednim društvima izdvajaju se:
Statut
Statu akcionarskog društva sadrži naročito:
Statut, kao i njegove izmene i dopune donosi skupština običnom većinom glasova svih akcionara sa pravom glasa, osim ako je veća većina predviđena statutom.
Akcije i druge HOV
Akcije koje izdaje društvo izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, registruju se u Centralnom registru RS.
Jedinstvena evidencija akcionara
Akcionarom se u odnosu prema AD i trećim licima smatra lice koje je kao zakoniti imalac akcije upisano u Centralni registar, a dan upisa u Centralni registar jeste dan sticanja akcije.
Obične akcije
Obična akcija je akcija koja imaocu daje:
Obične akcije ne mogu se pretvoriti u preferencijalne akcije ili druge finansijske instrumente.
Nominalna vrednost akcije
Nominalna vrednost akcije je vrednost koja je kao takva utvrđena odlukom o izdavanju akcija. Sve akcije iste klase imaju istu nominalnu vrednost. Nominalna vrednost jedne akcije ne može biti niža od 100 RSD.
Utvrđivanje tržišne vrednost akcija
Tržišna vrednost akcija javnog AD utvrđuje se kao ponderisana prosečna cena ostvarena na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj platformi, u smislu zakona koji uređuje tržište kapitala, u periodu od šest meseci koji prethodi danu donošenja odluke kojom se utvrđuje tržišna vrednost akcija, pod uslovom da je u tom periodu najmanje 0,5 % ukupnog broja izdatih akcija te klase, i da je najmanje u tri meseca tog perioda ostvareni obim prometa iznosio najmanje 0,05 % ukupnog broja izdatih akcija te klase na mesečnom nivou.
Emisiona cena akcija
Emisiona cena akcija je vrednost po kojoj se izdaju akcije i utvrđuje se odlukom o izdavanju akcija. Odluku o emisionoj ceni donosi skupština akcionara. Odlukom skupštine o emisinoj ceni može se utvrditi raspon emisione cene uz ovlašćenje odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno da posebnom odlukom utvrdi emisionu cenu u okviru tog raspona.
Prenos akcija i prava iz akcija
Akcije se mogu slobodno prenositi, osim ako je statutom prenos ograničen pravom preče kupovine ostalih akcionara ili prethodnom saglasnošću društva. Prenos akcija u javnim AD vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala. Prenos akcija i prava iz akcija javnog AD ne može se ukinuti ili ograničiti.
Odnos društva i akcionara
Svi akcionari se pod jednakim okonostima tretiraju na jednak način.
Raspodela dobiti
Po usvajanju finansijskih izveštaja za poslovnu godinu dobit te godine raspoređuje se sledeći redom:
Plaćanje dividende akcionarima može se odobriti odlukom o raspodeli dividende usvojenoj na redovnoj sednici skupštine, kojom se određuje i iznos dividende. Posle donošenja odluke o isplati dividende akcionar kome treba da bude isplaćena dividenda postaje poverilac društva za iznos te dividende. Društvo je dužno da o odluci isplate dividende obavesti akcionare kojima se isplaćuje dividenda u roku od 15 dana od dana donošenja te odluke, shodno primenom odredaba ovog zakona o obaveštavanju akcionara o sednici skupštine.
Dividenda na akcije isplaćuje se akcionarima u skladu sa pravima koja proizilaze iz vrste i klase akcija koje poseduju na dan dividende, a srazmerno broju akcija koje poseduju u ukupnom broju te klase.
Dividenda se može plaćati u novcu ili u akcijama društva, u skladu sa odlukom o isplati dividende.
Povećanje osnovnog kapitala
Odluku o izdavanju akcija radi povećanja osnovnog kapitala društva donosi skupština, osim u slučaju odobrenog kapitala kada takvu odluku može doneti odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno. Osnovni kapital društva može se povećati:
Upravljanje društvom
Upravljanje društvom može biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno.
U slučaju jednodomnog upravljanja, organi društva su:
Skupština
Skupštinu čine svi akcionari društva. Akcionar ima pravo da učestvuje u radu društva što podrazumeva:
Izuzetno, statutom se može utvrditi minimalni broj akcija koje akcionar mora posedovati za lično učešće u radu skupštine, koji ne može biti veći od broja koji predstavlja 0,1 ukupnog broja akcije odgovarajuće klase. Akcioni koji ne poseduju dovoljan broj akcija imaju pravo da u radu skupštine učestvuju preko zajedničkog punomoćnika ili da glasaju u odsustvu u skladu sa ovim zakonom.
Statutom ili poslovnikom skupštine mogu se uvesti samo ona ograničenja prava na učešće u radu skupštine koja su usmerena na obezbeđivanje reda na sednici skupštine.
Nadležnost skupštine
Skupština odlučuje o: